UDK: 141.4:261.32
Autor
Marko P. Đurić
Sažetak
U svome članku polazim od tvrdnje da se naše verovanje u jednoga Boga Stvoritelja (Post, 1, 1; Kur’an, 7, 29) prvo može opravdati pred našim razumom / umom. Naše verovanje otuda prvo nije „slepi skok u nešto“ niti ikakav rizik, a što bi ono prvo Bilo po Bartu, i jednom citatu iz knjige proroka Isaije (Is, 50, 10). Pri čemu kad sve to tvrdim, a čime se prvo zameram protestantskom i pravoslavnom fideizmu, pozivam se na Starozavetnu knjigu mudrosti (13, 1, 5) i na apostola Pavla (Rim, 1, 19, 20). Po njima ćemo k Njemu i našom refleksijom.
Kad je u pitanju muslimanovo verovanje u Boga prvo se setim jedne Geteove tvrdnje, u kojoj on kaže: „Islam je….. primeren razumu“1. Polazeći od navedene rečenice, Knjige mudrosti i apostola Pavla (Rim, 1, 19, 20) velim sledeće: islamsko i hrišćansko verovanje u Boga u sintezi je sa čovekovim razumom i njegovom logikom. Premda hrišćansko mnoštvo nijе veru u jevanđelske istine prihvatilo oslanjajući se na razum, već na čuda i ostvarena proroštva, patristika i skolastika, te najveći apologeti Crkve, uvek su bili za Avgustinovu opciju koja veli: „Kad vera nije mišljena, ona je ništa“ (De vera religionem, VII 12, uvod). Premda se Horhmajera sećamo po „Dijalektici prosvetiteljstva“2, i stoga sada pamtimo po njegovoj kritici prosvetiteljskog razuma kome se na greh stavljaju mnoge stvari: pojava pozitivističkog razuma nesposobnog da pitanje o Bogu učini važnim, pojava bezdušnog kapitalizma koji uspostavlja vladavinu novca, te pojava fašizma i drugih negativnih ideologija. Inače po Horhemajeru pitanje da li se naše verovanje može opravdati pred našim razumom, pre bi bilo pitanje za um, nego za razum, jer Horhemajer između njih uviđa i neke značajne razlike…. Ali kako nećemo moći pred razumom da opravdamo svoje verovanje u Trojstvenog Boga, ali moći ćemo uvek da opravdamo svoju veru u jednog Boga Stvoritelja sv. Grgur iz Nise se pita: „Kako je jedno te isto jednodobno i brojivo i umiče broju?… Kako se u osobama razlikuje dok se u biti nerastavlja“ pita se svetac i teolog iz Nise.3Protestantski teolog Bart sećajući se hristološkog paradoksa koji je sav utvrdnji da je Isus bio pravi Bog i pravi Čovek u jednoj Osobi, verovanje uBoga na hrišćanski način po njemu nema nikakvog čvrstog oslonca pa jeono nalik čovekovu „visećem stanju“4. Pošto se hristološki paradoks nemože razumski rešiti sve je onda stvar milosti. Muslimanski filozof Averoes razum je učinio „sucem vere i njezine istine sveo na razinu početnih filozofskih istina“.
Ključne riječi
Bog, Kant, Avgustin, um, razum, teologija, islam, hrišćanstvo
URL: https://www.ibn-sina.net/da-li-se-nase-verovanje-u-jednoga-boga-stvoritelja-moze-opravdati-pred-nasim-razumom/